单位字体与 siunitx 的数字字体不匹配

Question

（在 OP 提供了一些关于他们的文档的相关信息后，我彻底更新了这个答案。）

首先说最重要的一点，尽管可能会显得过于苛刻：你似乎养成了一些非常糟糕和粗暴的 LaTeX 编程习惯。例如，你的代码中充斥着指令，而不是让 LaTeX 创建真正的段落分隔符（例如，插入全空行）。而且，你的代码中有很多环境，而\\~\\不是使用 LaTeX 和软件包提供的显示数学机制，这些环境应该amsmathcenter不是用于显示数学目的。我唯一的建议是：请改掉这些坏习惯——越早越好。

下面显示的代码应该可以帮助您开始这条路。请注意，代码现在加载包sansmath并执行\sansmath，以便数学材料也以无衬线字母呈现。在您的帖子中，您提到您使用 Latin Modern 字体系列。然而，事实并非如此——至少在您发布的代码中不是这样。如果您需要 Latin Modern 字体（我非常同意这个想法！），我建议您加载包lmodern。

最后，继续回答你发帖的问题：为什么选项不能mode=match像你期望的那样工作？这是因为宏\qty——请注意，包的\SI和宏已经过时了；请养成使用和的\si习惯——有时出现在文本模式下，但有时出现在数学模式下。我相信你想要的是，而不是。\qty\unitmode=textmode=match

以下是完整 pdf 文件的摘录，其中包含一些实例\qty（我用黄色突出显示）：

以下是我修改文件的方式settings.tex——最重要的更改都集中在文件末尾：

\usepackage{mathtools, 
            %amsfonts, % is loaded automatically by 'amssymb'
            %amsmath, % is loaded automatically by 'mathtools'
            amssymb, amsthm, thmtools, bm}


\usepackage[version=4]{mhchem} % why 'version=3'?

\usepackage{tabularx, booktabs, longtable, multirow}
\usepackage{graphicx} 
%\usepackage{float} 
%\floatstyle{plaintop} 
%\restylefloat{table}
\usepackage{enumitem}
\usepackage[labelfont={color=boja1,bf}]{caption}
\usepackage{xcolor}

\usepackage[croatian]{babel}
\usepackage[
    colorlinks=true,
    allcolors=boja1, % <-- use allcolors
    pdfusetitle,
    linktoc=none
]{hyperref}

\usepackage{geometry} \geometry{a4paper,hscale=0.75,vscale=0.8}
\usepackage[nottoc,numbib]{tocbibind}
\usepackage{titlesec}
\usepackage{fancyhdr}


%%%------------------------------------------------------------%%%

\fancyhead[L]{Vježba 9.2 \textit{Od bakra do bakra}}
\fancyhead[R]{Bruno Šijić}
\fancyfoot[C]{\thepage}


\renewcommand{\labelitemi}{\scriptsize\textcolor{boja1}{$\blacksquare$}}% level 1
\renewcommand{\labelitemii}{\scriptsize\textcolor{boja1}{$\square$}}% level 2
\renewcommand{\labelitemiii}{\textcolor{boja1}{$\circ$}}% level 3

\renewcommand{\labelenumi}{\textbf{\textcolor{boja1}{\arabic*.}}}% level 1
\renewcommand{\labelenumii}{\textbf{\textcolor{boja1}{\alph*.}}}% level 2
\renewcommand{\labelenumiii}{\textbf{\textcolor{boja1}{\roman*.}}}% level 3


\makeatletter
\pretocmd{\tagform@}{\color{boja1}}{}{}
\renewcommand\@makefnmark{\hbox{\@textsuperscript{\normalfont\color{boja1}\@thefnmark}}}
\makeatother

\titleformat{\section}{\color{boja1}\Large\bfseries}{\thesection\enskip\color{gray}\textbar\enskip}{0cm}{} 
\titleformat{\subsection}{\color{boja1}\large\bfseries}{\thesubsection\enskip\color{gray}\textbar\enskip}{0cm}{}


%% New, 1 Apr 2023
\usepackage[T1]{fontenc}
\usepackage{lmodern, sansmath}
\renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
\sansmath % <-- use sans-serif math font
\usepackage{siunitx} 
\sisetup{mode=text, % <-- not 'mode=match'
         output-decimal-marker={,}} % <-- you need this too
%\setlength\parindent{0pt} % please don't do this
\usepackage{parskip} % instead, load the 'parskip' package
\frenchspacing

以下是我重新设计文件样式的方法main.tex。顺便说一句，我不是化学家，因此不知道化学式是否输入正确。

\documentclass{article}
\input settings 

\definecolor{boja1}{RGB}{199, 25, 24}
\setlength{\headheight}{13.1pt}

\title{Vježba 9.2 \textit{Od bakra do bakra}}
\author{Bruno Šijić}
\date{\today} %{29. ožujka 2023.}

\begin{document}

\maketitle
\thispagestyle{fancy} 


\section{Cilj vježbe}

Cilj vježbe jest provesti različite tipove kemijskih reakcija koje uključuju bakar te objasniti zabilježena opažanja.


\section{Uvod}

Bakar je kemijski element rednog broja 29. Pripada skupini prijelaznih metala koji imaju veliku gustoću, visoka tališta, dobru električnu i toplinsku vodljivost itd. Prijelazne metale karakterizira nepopunjenost d-orbitala pa će upravo zbog toga mnogi spojevi bakra biti intenzivno obojeni. Bakar u kemijskim spojevima može postojati u dva oksidacijska stanja (+I i +II). Spojevi bakra(II) stabilni su u vodenoj otopini i od njih većinom potječe plava boja. S druge strane, spojevi bakra(I) nisu stabilni u vodenoj otopini jer bakrovi(I) ioni disproporcioniraju na bakrove(II) ione i elementarni bakar.


\section{Opis korištene metode}

Vježba je provedena prema postupku opisanom u skripti \cite[str. 15]{skripta}. \textbf{UMETNI SLIKU!}


\section{Opažanja i eksperimentalni podaci}

Bakar je metal karakteristične crvenkastosmeđe boje. Koncentrirana dušična kiselina je bezbojna i prozirna tekućina. Reakcijom elementarnog bakra i koncentrirane dušične kiseline dolazi do pojave mjehurića, tj. nastajanja narančasto-smeđeg plina. Čaša se zagrijala, a unutar nje se nalazila otopina plave boje.

Dodatkom vodene otopine natrijevog hidroksida ($c = \qty{3}{mol.dm^{-3}}$) u dobivenu plavu otopinu došlo je do nastajanja želatinoznog taloga tamnoplave boje.

Zagrijavanjem nastalog sadržaja u čaši došlo je do promjene boje taloga iz tamnoplave u crnu, a otopina je postala bezbojna i prozirna. pH sadržaja ispitan je univerzalnim indikatorskim papirom pri čemu je on poprimio tamnozelenu boju. Nakon nekoliko ispiranja crnog taloga vrućom vodom, pH je opet ispitan te je univerzalni indikatorski papir porimio svjetlozelenu boju.

Dodatkom sumporne kiseline ($c = \qty{6}{mol.dm^{-3}}$) na crni talog došlo je do njegovog otapanja i ponovno je nastala otopina plave boje.

Kada je u tu otopinu dodan cink u prahu došlo je do burne reakcije u kojoj su se razvili mjehurići plina. Nastala je tvar crvenkastosmeđe boje, a plava otopina se obezbojila. Čaša s reakcijskom smjesom se zagrijala.

Početna masa bakra iznosi $m_1 = \qty{0,53}{\gram}$, a konačna masa $m_2 = \qty{0,50}{\gram}$. Iskorištenje reakcije jednako je
\begin{equation}
\eta = \frac{m_2}{m_1} = \frac{\qty{0,50}{\gram}}{\qty{0,53}{\gram}} = \qty{94}{\%}.
\end{equation}


\section{Rasprava i zaključak}

Egzotermnom reakcijom bakra i koncentrirane dušične kiseline nastaje narančasto-smeđi dušikov(IV) oksid i plava otopina bakrovih(II) iona
\[
\ce{Cu(s) + 2NO3^-(aq) + 4H3O^+(aq) -> Cu^2+(aq) + 2NO2(g) + 6H2O(l)}.
\]

Bakrov(II) ion u vodenoj otopini okružen je sa šest molekula vode čineći kompleksan spoj heksaakvabakrov(II) kation
\[
\ce{Cu^{2+}(aq) + 6H2O(l) -> [Cu(H2O)6]^{2+}(aq)}.
\]

Dodavanjem vodene otopine natrijevog hidroksida ($c = \qty{3}{mol.dm^{-3}}$) u plavu vodenu otopinu heksaakvabakrovih(II) iona nastaje tamnoplavi želatinozni talog tetraakvadihidroksobakra(II)
\[
\ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + 2OH^-(aq) -> [Cu(H2O)4(OH)2](s) + 2H2O(l)}.
\]

Zagrijavanjem sadržaja, nastali tamnoplavi talog raspada se na crni talog bakrova(II) oksida i vodu
\[
\ce{[Cu(H2O)4(OH)2](s) ->[\Delta] CuO(s) + 5H2O(l)}.
\]

Zbog suviška natrijeve lužine pH nastale otopine bio je znatno veći od 7 zbog čega je univerzalni indikatorski papir poprimio tamnozelenu boju. Nakon nekoliko ispiranja taloga vrućom vodom, taj suvišak je uklonjen i pH otopine iznosio je približno~7.

Dokapavanjem sumporne kiseline na crni talog došlo je do njegovog otapanja i nastanka otopine plave boje, odnosno reakcije u kojoj nastaje vodena otopina heksaakvabakrovih(II) iona
\[
\ce{CuO(s) + 2H3O^+(aq) + 3H2O(l) -> [Cu(H2O)6]^{2+}(aq)}.
\]

Otopina bakrova(II) sulfata je kisela budući da u otopini prisutni heksaakvabakrovi(II) ioni podliježu protolitičkoj reakciji
\[
\ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + H2O(l) <=> [Cu(H2O)5OH]^{+}(aq) + H3O^+(aq)}.
\]

Zbog prisutnih oksonijevih iona dolazi do burne egzotermne reakcije kada je u otopinu dodan cink u prahu pri čemu se razvija vodik
\[
\ce{Zn(s) + 2H3O^+(aq) -> H2(g) + Zn^{2+}(aq) + 2H2O(l)}.
\]

Elementarni cink također reagira s heksaakvabakrovim(II) kationom istiskivajući elementarni bakar karakteristične crvenkastosmeđe boje
\[
\ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + Zn(s) -> [Zn(H2O)6]^{2+}(aq) + Cu(s)}.
\]


\section{Odgovori na pitanja}

\begin{enumerate}
   \item Napišite u koju skupinu kemijskih reakcija u vodenim otopinama pripada svaka od kemijskih reakcija. 
    
   \textcolor{boja1}{\textit{Rješenje.}}

   \begin{itemize}

   \item Taložne reakcije:
   \begin{gather*}
   \ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + 2OH^-(aq) -> [Cu(H2O)4(OH)2](s) + 2H2O(l)},\\
   \ce{[Cu(H2O)4(OH)2](s) ->[\Delta] CuO(s) + 5H2O(l)}.
   \end{gather*}
   
   \item Redoks reakcije:
   \begin{gather*}
   \ce{Cu(s) + 2NO3^-(aq) + 4H3O^+(aq) -> Cu^2+(aq) + 2NO2(g) + 6H2O(l)},\\
   \ce{Zn(s) + 2H3O^+(aq) -> H2(g) + Zn^{2+}(aq) + 2H2O(l)},\\
   \ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + Zn(s) -> [Zn(H2O)6]^{2+}(aq) + Cu(s)}.
   \end{gather*}
   
   \item Kiselo-bazne reakcije:
   \[
   \ce{[Cu(H2O)6]^{2+}(aq) + H2O(l) <=> [Cu(H2O)5OH]^{+}(aq) + H3O^+(aq)}.
   \]
   
   \item Kompleksirajuće reakcije:
   \[
   \ce{CuO(s) + 2H3O^+(aq) + 3H2O(l) -> [Cu(H2O)6]^{2+}(aq)}.
   \]
  \end{itemize}
  
  \item Je li reakcija koncentrirane dušične kiseline i bakra egzotermna ili endotermna? Kako to zaključujete?
  
    \textcolor{boja1}{\textit{Rješenje.}} Egzotermna jer se reakcijom oslobodila toplina, odnosno čaša, u kojoj se odvijala reakcija, se zagrijala.
    
    \item Zašto je pri dodatku cinka u otopinu potrebno paziti da nema plamena u blizini?
    
    \textcolor{boja1}{\textit{Rješenje.}} Zato što dolazi do reakcije u kojoj nastaje zapaljivi vodik.
    
    \item Ako bi konačno dobiveni bakar bio onečišćen sa cinkom kako bi ga mogli pročistiti?
    
    \textcolor{boja1}{\textit{Rješenje.}} Otapanjem u koncentiranoj dušičnoj kiselini i provođenjem elektrolize (s inertnim elektrodama) nad dobivenom otopinom. Na katodi će se izlučiti elementarni bakar, a na području oko anode će se oslobađati kisik.
\end{enumerate}

\bibliographystyle{plain}
\bibliography{literatura}

\end{document}

Answer 1